Šta je liofilizacija hrane?

Najverovatnije ste za ovaj pojam čuli kada se pominju astronauti ili planinarske ekspedicije, ali verovali ili ne, liofilizacija hrane polako zauzima svoje mesto u svakodnevnoj ishrani.

Ova moderna tehnologija se danas forsira kao najbolji sistem za očuvanje nutritivne vrednosti namirnica.

Šta je liofilizacija hrane i zašto liofilizovane namirnice zauzimaju sve više mesta u našim kuhinjama?

Zvuči kao naučna fantastika, ali zapravo je reč o izuzetno pametnom načinu očuvanja hrane koji ima sve veću primenu.

Ostanite sa nama ako želite da saznate kako povrće, voće, meso, ali i gotova jela, bez dodavanja konzervansa, zadržavaju miris, ukus i hranljive sastojke. Ako vas zanima kako tačno funkcioniše, koje se namirnice najčešće liofilizuju i da li je ta hrana samo za sportiste, nastavite da čitate.

Liofilizacija – šta je?

Najlakše ćemo objasniti šta je liofilizacija ako kažemo da je to postupak sušenja hrane na niskim temperaturama, ali na mnogo pametniji način nego što smo navikli.

Umesto da se namirnice suše na suncu ili u rerni, one se prvo zamrzavaju, a zatim im se voda uklanja isparavanjem, i to u vakuumu.

Šta je rezultat? Hrana ostaje skoro potpuno ista kao pre, samo bez vode. Ona zadržava boju, miris, ukus, ali i većinu vitamina i minerala.

Zbog toga se liofilizovana hrana razlikuje od klasično sušene. Nije tvrda, ne menja ukus, ne lepi se za zube i često je ukusnija nego što očekujemo.

Liofilizacija hrane

Liofilizacija hrane se danas sve češće koristi i u svakodnevnoj ishrani. Ovaj postupak je prvobitno korišćen u medicini i za potrebe vojske i svemirskih misija. Posebno je interesantan kada želimo zdrav, praktičan i dugotrajan proizvod.

Voće, povrće, začini, kafa, pa čak i gotova jela mogu se liofilizovati. Tako tretirane namirnice imaju znatno duži rok trajanja, a pritom im nije dodato ništa veštačko. Nema konzervansa, nema šećera, nema aditiva.

Velika prednost liofilizovane hrane je što je lagana i prektična za nošenje. Čim joj dodate malo vode, spremna je za upotrebu. Dobra je i kao užina iz kesice. To je razlog zašto je obožavaju sportisti, roditelji male dece, ali i svi oni koji žele brzo i zdravo rešenje kad su u pokretu.

Proces liofilizacije

Možda vam zvuči kao nešto komplikovano, ali proces liofilizacije je, zapravo, vrlo logičan i genijalan u svojoj jednostavnosti.

Objašnjavamo ga korak po korak:

1. Zamrzavanje – Hrana se prvo zamrzne na veoma niskoj temperaturi, obično ispod -40°C.
2. Vakuum i sušenje – U tom stanju se stavi u vakumsku komoru, gde se voda iz leda direktno pretvara u paru, a da pritom ne prolazi kroz tečno stanje. Ovaj proces se zove sublimacija.
3. Završno sušenje – Kada najveća količina vode ispari, hrana se dodatno suši na blagoj temperaturi kako bi se uklonila i preostala vlaga.

Kao krajnji rezultat dobijamo laganu, hrskavu namirnicu koja izgleda skoro identično kao sveža. Benefit je da traje mnogo duže i ne mora da se čuva u frižideru.

Zanimljivo je da se liofilizovana hrana može i rehidrirati. Samo dodate malo vode i za nekoliko minuta se vrati skoro u prvobitno stanje.

Liofilizacija – spisak namirnica

Jedna od najvećih prednosti liofilizacije je to što može da se primeni na skoro sve vrste hrane. Neke namirnice podnose ovaj proces bolje od drugih, ali lista je zaista impresivna.

Evo šta se najčešće liofilizuje:

• Voće – jagode, borovnice, maline, banane, ananas…
• Povrće – grašak, kukuruz, šargarepa, brokoli…
• Meso i riba – koristi se za vojnu, planinarsku i kampersku ishranu.
• Mlečni proizvodi – sir, jogurt u prahu, mleko u prahu.
• Kafa i čaj – instant kafa je klasičan primer liofilizacije.
• Začini i bilje – bosiljak, peršun, mirođija…
• Gotova jela – supe, gulaši, variva, testenine sa sosom.

Zahvaljujući ovom procesu, hrana ne gubi svoje osnovne karakteristike. Njena težina se smanjuje i do 90%, pa je savršena za transport i dugotrajno čuvanje.

Liofilizacija voća

Ako ste ikada probali liofilizovanu jagodu ili borovnicu, znate koliko je ukus ostao sličan svežem voću, samo u laganoj i hrskavoj formi. Upravo zbog toga je liofilizacija voća postala najpopularnija i najrasprostranjenija u praksi.

Voće se liofilizuje kako bi zadržalo:

• prirodnu boju i aromu
• ukus i slatkoću
• kao i sve važne hranljive materije – vitamine, minerale i vlakna

Liofilizovano voće je savršeno za:

• dodavanje u ovsene kaše, jogurt ili musli
• pripremu zdravih grickalica za decu
• smutije bez potrebe za ledom
• dekoraciju kolača i torti (jer ne pušta vlagu)

Za razliku od klasičnog sušenog voća koje se često tretira šećerom ili sumpor-dioksidom, liofilizovano voće nema dodatke i ne menja oblik ni boju.

Još jedna prednost? Ne lepi se za zube i lako se melje u prah. Idealno je za prirodne arome i boje u kolačima.

Liofilizirana hrana – recepti

Jedna od najboljih stvari kod liofilizovane hrane je njena višenamenska primena u kuhinji i to bez kuvanja, seckanja ili dugih priprema. Dovoljno je da je dodate u omiljeno jelo ili da je, po potrebi, rehidrirate sa malo vode.

Evo nekoliko jednostavnih i ukusnih ideja kako možete koristiti liofilizirane sastojke:

Zdrav doručak sa liofilizovanim voćem

Pomešajte ovsene pahuljice, jogurt i šaku liofilizovanih jagoda ili borovnica. Ostavite par minuta da voće omekša i uživajte u savršenom početku dana.

Energetske kuglice sa voćem u prahu

Sameljite liofilizovano voće u blenderu, pomešajte sa ovsenim brašnom, medom i malo kikiriki putera. Oblikujte kuglice i stavite u frižider.

Hrskavi keksići sa voćem

Dodajte komadiće liofilizovanih malina u klasičnu smesu za keks. Tokom pečenja, voće će zadržati oblik i dati predivnu aromu.

Smuti bez leda

U blender ubacite bananu, bademovo mleko i liofilizovano voće po izboru. Nije vam potreban led jer voće daje savršenu gustinu i osveženje.

Liofilizirana hrana je praktična, dugotrajna i idealna za brze recepte, a pritom zadržava nutritivne vrednosti kao da je sveže pripremljena.

Kada jednom probate liofiliziranu hranu, zaljubićete se u sve čari i jednostavnost u pripremi jela, koje ona za sobom nosi.